Talas i dno

Zašto kriješ već poznato,
Oči baš ne vide sve.
I srcu ponešto promakne,
Toliko, ipak, ne.

Kao da lišćem požutelim,
Pokrivaš od košave.
Možda i stidiš se, al’ ne vredi,
Jer što bilo, bilo je.

Ti sve znaš najbolje, ti možeš sve
I još ne znaš za „ne“.
Probaj, ipak al’ nećeš pobeći,
Od senke sopstvene.

I tražiš izgovor, lak odgovor,
Zašto smo zajedno,
Ista reka smo, ti si talas,
A ja njeno dno.

Možda nisam najveštiji,
Da ti probudim sne.
Da me pronađeš u svom sećanju,
Kad sam ti bio sve. 

Kao da lišćem požutelim,
Pokrivaš od košave.
Možda i stidiš se, al’ ne vredi,
Jer što bilo, bilo je.

Ti sve znaš najbolje, ti možeš sve
I još ne znaš za „ne“.
Probaj, ipak al’ nećeš pobeći,
Od senke sopstvene.

I tražiš izgovor, lak odgovor,
Zašto smo zajedno,
Ista reka smo, ti si talas,
A ja njeno dno.