Sećanje

Ja sam te jednom imao,
Kratko, al’ ipak imao.
Iz tvoje čaše otpio,
Al’ ne i sasvim popio.

Ja sam u sebi dubio,
Bunar za tvoje novčiće,
U tvome glasu slušao,
Božićnih jelki zvončiće.

Sedim za stolom, preko puta,
I gledam kako brišeš sve.
Ko mnogo daje, mnogo gubi,
A ja sam dao previše.

Gledam te kako važno pričaš,
Ja sam to davno čuo sve.
Kažu da ljubav često prođe,
Kada se nadaš najmanje.

Ja sam te jednom imao,
Kratko, al’ ipak imao.
Iz tvoje čaše otpio,
Al’ ne i sasvim popio.

Ja sam u sebi budio, 
Vetrove jake, olujne.
Za tvoje crne oblake, 
I tvoja krila, anđele.

Sedim za stolom, preko puta,
I gledam kako brišeš sve.
Ko mnogo daje, mnogo gubi,
A ja sam dao previše.

Gledam te, kako važno pričaš,
Ja sam to davno čuo sve.
Kažu da ljubav često prođe,
Kada se nadaš najmanje.