Sat otkucava

Nekad poželim, da s’ tobom život podelim,
Al’ te samo još od sebe više udaljim. 
Nova godina, ponoć je, sat otkucava,
Tražim pogledom, da l’ si me primetila.

Ruke si sklopila, oči si zatvorila. 
Da mi je, bar na tren, da prođem tvojim mislima.
Kao prah polena, kad skine kiša prolećna, 
Noćas sam rešio, da budeš moja pobeda. 

Zalud krpiš sne, bajke kriju prevare,
Nekad gubiš sve, baš kad želiš najviše.
Ova godina mi nije mnogo donela,
Strepnju prikrivam, šta je nova ponela.

Ruke si sklopila, oči si zatvorila. 
Da mi je bar na tren da prođem tvojim mislima.
Kao prah polena, kad skine kiša prolećna, 
Noćas sam rešio, da budeš moja pobeda. 

Nekad tek sa dna, ugledaš vrata nebeska,
Nekad pitanje, ne želi odgovor da zna. 
Sjaj od plamena, u crni dim sagoreva, 
Danas ponosna, sutra možda slomljena.

Zalud krpiš sne, bajke kriju prevare,
Nekad gubiš sve, baš kad želiš najviše.
Nekad tek sa dna, ugledaš vrata nebeska,
Nekad pitanje, ne želi odgovor da zna.