Sa osmehom

Sa osmehom, polu korakom,
Kao oblak, letnji, proziran.
Sabijam grad u cipele,
Složene misli doziram.

Trag cimeta vino doziva,
Veče žurno sprema ulogu.
U džepu tek, par novina,
Dok hodam nogu pred nogu.

Znam, večeras bićeš opet kraj mene,
Iz bajke lampa čarobna.
Da od zvezda praviš drago kamenje,
I noć od somota.

Ne bih dao ovu noć,
Šta god da ponude.
Ne bih dao našu noć,
Pa nek' me ne bude.

Niz ulice lišće bakarno,
Vetar kao da razigrava.
Čas miluje, pa namerno,
U jesen grad prerušava.

U grudima sumnja dozreva,
Dal’ ti je to možda poznato.
Podariš sve, pa nestaneš,
Gde smo na kraju, pitam se...

Znam, večeras biću opet kraj tebe,
Kao oganj kad proguta mrak.
Kako znaš kad treba da podilaziš,
Kraj tebe biću jak.

(refren dva puta)
Ne bih dao ovu noć,
Šta god da ponude.
Ne bih dao našu noć,
Pa nek' me ne bude.