Noć od srebra 

Noć od srebra, miris snega,
Vetar prazni ulice. 
Hladnim dahom, ledom šara,
Vitražne figurice.

Po stoti put, već pitam se,
Šta sada, šta i gde...

Sve što sanjam, buđenje razruši,
Želja za tobom, nikad da presuši.
Gorim, gorim, nikad da sagorim, 
Znam da si moja tek, kad oči zatvorim.

Noć u belom, od satena,
Pospan trg, sve miruje.
Sve se ledi, al’ u meni,
Tišina plam potpiruje.

Po stoti put, već pitam se,
Šta sada, šta i gde...

(refren dva puta)
Sve što sanjam, buđenje razruši,
Želja za tobom, nikad da presuši.
Gorim, gorim, nikad da sagorim, 
Znam da si moja tek, kad oči zatvorim.