Moja ponoćna dugo 

Jednom moraš da shvatiš,
Ključ je u tvojoj ruci.
Šta znače brodu jedra,
Kad je vezan u luci.

Suzom tražiš rešenje,
Plivaš na pogrešnu stranu.
Rana, kad ne zaraste,
Otvara novu ranu.

Moja ponoćna dugo,
Šta će još biti sa nama...
Nudiš raskoš svih boja,
Kad sve već osvoji tama.

Moja ponoćna dugo,
Čašo meda i žuči.
Zašto i najlepša pesma,
Tebi sumorno zvuči...

Čvrsta vera u druge,
A sam, kad nemoć zatrubi.
Uvek sam išao do kraja,
Tako se najlepše gubi.

Zaroni jednom u sebe,
Dodirni prazno i crno.
Možda se na dnu krije,
Baš ono čarobno zrno.

Moja ponoćna dugo,
Šta će još biti sa nama...
Nudiš raskoš svih boja,
Kad sve već osvoji tama.

Moja ponoćna dugo,
Čašo meda i žuči.
Zašto i najlepša pesma,
Tebi sumorno zvuči...

Zašto i najlepša pesma,
Tebi sumorno zvuči...