Manasija

Tvoja zvona zvone, glas se čuje mio,
Sa vrh starog grada, lepa Manasijo.

(refren 2 puta)
Ko što sija sunce i njegovi zraci,
Tako nama sjaje, tvoji stari znaci.

Ti si prava dika u Resavskom kraju,
Mnogo ima ljudi, tebe ne poznaju.

(refren 2 puta)
Treba da te vide, kakva si divota.
Zadužbino lepa, Stevana Despota.

Vrh obale šuma, zelena i gusta.
U tebi tišina, tajanstvena, pusta.

(refren 2 puta)
Večito je tako u svetome miru,
Pevaću ti svagda, lepi manastiru.