Čežnja

Kesteni u tvojoj kosi,
Zreli bademi u očima,
Ranjen golub u tvom pogledu,
Slikam te u mislima.

Zgužvan papir na mom stolu,
Još jedna pesma tebi pisana,
Koju nikom neću dati,
Za koju nećeš saznati. 

(refren 2 puta)
Kad mesec srebrom, ponoć zalije,
Tuga il’ ne znam šta li je,
Od tame kao svilu, čežnju tka, 
Celog me njome prekriva.

Sad’ znam da sve je bila varka,
Za tebe samo igra prolazna,
Kao u nekoj lakoj priči,
Greška sam, bio samo ja.

(refren 4 puta)
Kad mesec srebrom, ponoć zalije,
Tuga il’ ne znam šta li je,
Od tame kao svilu, čežnju tka, 
Celog me njome prekriva.