Balada o penzioneru

Pogrbljen sedi, uz jutarnju kafu,
U politici čitulje gleda.
Njegovih drugova, sve je manje,
I on je spreman da se preda.

U autobus, na prednja vrata,
Onda polako do Kalemegdana,
Odigra koju partiju šaha, 
Vrati se nazad do praznog stana.

(refren 2 puta)
Muče ga stare rane iz rata,   
Išijas steže, lekove pije.
Deca su otišla svojim putem,
On više nikom potreban nije.

Pogrbljen sedi, uz jutarnju kafu,
U politici čitulje gleda.
Njegovih drugova, sve je manje,
I on je spreman da se preda.

Unuci retko do njega svrate,
Uveče dok u krevetu leži.
Gleda im slike u albumu,
Priznaje poraz i u san beži.

(refren 2 puta)
Muče ga stare rane iz rata,   
Išijas steže, lekove pije,
Deca su otišla svojim putem,
On više nikom potreban nije.

On više nikom potreban nije,
On više nikom potreban nije,
On više nikom potreban nije...