A sad adio

Jednom, odleteće ptice,
Ulice naše ostaće bez sunca.
Čovek, ispratiće ženu,
Dugo na vetru još stajaće sam.

Jednom, odlazi svako,
Putem svog života.
Na rastanku samo, srce kaže,
Ja ću se vratiti.

A sad adio, a sad adio,
I ko zna gde i ko zna kad.
A sad adio, a sad adio,
I ko zna gde i ko zna kad.

Gledam nepoznata lica,
Svaki taj čovek,
Ja bih mog’o biti.

Gledam, ljube se i plaču,
Odlazi tugo,
Da ostanem sam.

Gledam oči dečaka,
Vraća se detinjstvo.
Ugašena svetla na peronu,
Takva si mladosti.

A sad adio, a sad adio,
I ko zna gde i ko zna kad.
A sad adio, a sad adio,
I ko zna gde i ko zna kad.

Pijmo i pevajmo noćas,
Momački dani brzo će nam proći.
Noćas, kad se čaše spuste,
Moj život biće daleko od vas.

Nemoj noćas da žališ,
Što ljubavi je kraj.
Uspomene naše, stari druže,
Ne mogu nestati.

A sad adio, a sad adio,
I ko zna gde i ko zna kad.
A sad adio, a sad adio,
I ko zna gde i ko zna kad.

Sam sam sa čašom i tugom,
Staro smo društvo mi, zar ne...
Pričam sa vinom kao s’ drugom,
Pričamo, mada zna već sve.

Pijem, al’ ne znam čemu sve to,
I pijan ja je ipak volim.
Pijem, jer jedno, davno leto,
Samo uz vino mogu da prebolim.

Za mene niko sad ne mari,
Al’ nikog neću ja da molim.
Pijem jer ima mnogo stvari,
koje ja, samo pijan, mogu da odbolim.

Sam sam sa čašom i tugom,
Veselo društvo, baš zar ne...
Ja nikad neću biti s’ drugom,
Uz vino, ja sam pored nje.

Pijem, al’ ne znam čemu sve to,
I pijan ja je ipak volim.
Pijem, jer jedno davno leto,
Samo uz vino, mogu da prebolim.

Za mene niko sad ne mari,
Al’ nikog neću ja da molim.
Pijem jer ima mnogo stvari,
koje ja, samo pijan, mogu da odbolim.

Pijem, jer ima mnogo stvari,
koje ja, samo pijan, mogu da prebolim...